Postoji mnogo legendi o ljiljanu, i ovo je biljka za koju su znali još Asirci,
Egipćani ali Rimljani i Stari Grci. Najzastupljeniji su u Aziji ali se gaje i u
Evropi. Najpoznatija i najstarija jeste Lilium candidum to je beli ljiljan sa izrazito žutim prašnicima i veoma jakim mirisom. Do danas su dobijeni mnogi hibridi koji su nosioci nešto drugačijih osobina kako po svojoj boji, mirisu tako i otpornosti na klimatske uslove, bolesti i štetočine.
Sadnja lukovica ljiljana
Sadnja lukovica ljiljana
Treba biti vrlo pažljiv kad se kupuju lukovice, jer ne smeju
biti oštećene niti da imaju crne pege, moraju da budu čvrste i jedre, smežurane se moraju držati neko vreme u vlažnom pesku dok se ne oporave, pa tek onda ih saditi. Bolja je
jesenja sadnja od prolećne ali to ne znači da proletnjom lukovice neće dati
cvet. Sade se u jamu na dubinu od 20-35cm, uz obaveznu mešavinu peska, stajnjaka, zemlje i pokriti 10cm tresetom. Većina ljiljana iznad lukovice stvara korenje koje hrani biljku, zato se i sadi prilično duboko tako je i učvršćena a i zaštićena od zimskih hladnoća. U jesen bi trebalo staviti neku pokrivku ali je i čim ogreje Sunce treba je pomeriti.
Ljiljani spadaju u cveće koje “voli da su mu noge u hladu a glava na suncu”, što će
reći podzemni deo da bude u hladu a nadzemno stablo na Suncu. Zato je oko njih zgodno posaditi neko niže Mada podnevno
jako Sunce isto nije poželjno. Razmak između lukovica je oko 20-tak cm jedne od druge.
Izuzetak je Beli, Marijin ljiljan koji se pokriva sa 3cm zemlje, otporan je na niske temperature i ne stvara korenje na stabljici. Zemljište mora biti propusno jer tvrdo i nepropusno često ili skoro uvek dovodi do truljenja i propadanja biljke.Voli umereno zalivanje ali da se višak vode ili odlije ako se sadi u saksiju ili da otekne, kako god samo da ne ostane u zoni lukovice i korena. Po precvetavanju treba iseći na 20tak cm od zemlje da se ne bi lukovica crpila zbog stvaranja semena.
Izuzetak je Beli, Marijin ljiljan koji se pokriva sa 3cm zemlje, otporan je na niske temperature i ne stvara korenje na stabljici. Zemljište mora biti propusno jer tvrdo i nepropusno često ili skoro uvek dovodi do truljenja i propadanja biljke.Voli umereno zalivanje ali da se višak vode ili odlije ako se sadi u saksiju ili da otekne, kako god samo da ne ostane u zoni lukovice i korena. Po precvetavanju treba iseći na 20tak cm od zemlje da se ne bi lukovica crpila zbog stvaranja semena.
Posle nekoliko godina kad cvetovi postanu sitniji, i cvetanje oslabi vreme je za promenu mesta. Postupak je isti kao kod prve sadnje, u vreme mirovanja. Lukovice napadaju štetočine kao što su krtice , miševi, puževi i nematode.
Нема коментара:
Постави коментар