Višegodišnje drvo 5-8m visine i 6-8širine krune. Bademov plod je koštica (10-60mm) obavijena
mesnatim delom sivo zelene boje koji kod zrelih plodova puca. Cvetovi su
srednji ili krupni sa mnogo prašnika I jednim tučkom, cvetanje je pre
olistavanja.
KAKO
RAZLIKOVATI DA LI JE PUPOLJAK DRVNI ILI CVETNI?
Kod badema se mogu razlikovati pet različitih grančica na
kojima se pojavljuju rodni cvetni pupoljci. Oni su širi, zaobljeni i po tome se
razlikuju od lisnih pupoljaka koji su špicasti i sitniji.
Cvetni rodni pupoljci je pojavljuju na:
- MAJSKIM BUKETIĆIMA – to je najmlađe rodno drvo, dužine
1-3cm, oni su najbrojniji i uglavnom najveći nosioci rodnosti. NIKAD SE NE UKLANJAJU!!
- MALO RAZVIJENE GRANČICE – dužine 5-20cm, sa cvetnim
pupoljcima sa strane a na vrhu sa lisnim. Ove grančice su tanke i vrlo brzo
ogole.
- MEŠOVITE GRANČICE - pojavljuju se na površini krune, dužine
20-30cm. Pri osnovi su lisni pupoljci, u srednjem delu lisni i cvetni (2-3 zajedno),
na vrhu opet lisni.
Na slici su grančice ovim redom: malo razvijene grančice, majski buketići, mešovite grančice i nerodna grančica.
Da bi faza cvetanja bila redovna, pravilna kao i oplodnja,
pupoljci badema moraju da budu izloženi niskim temperaturama u toku zime inače
je cvetanje nepravilno. U predelima sa hladnim zimama kratak period lepog
vremena može izazvati cvetanje badema čak i u januaru. Klimatski uslovi jesu
limitirajući faktor za njegovo gajenje. Sa otvaranjem pupoljaka njegova
otpornost se smanjuje tako u fazi pucanja balona podnose temp. -6˚C do -3˚C, u punom cvetu -1˚C do -2˚C tokom pola sata a kad se već
zametnu plodovi temperatura od -0,5˚C nanosi štete. Visoke temperature i vlažno vreme pogoduju
razvoju bolesti kao i širenju štetočina što umanjuje rodnost kao i nedostatak
vlage u prvoj polovoni porasta plodova. Badem počinje da cveta pri temperaturi od
8-10˚C, a optimalna temperatura za kllijanje polena je 15-18˚C.
Normalan prinos je kad se oplodi 15-22% cvetova. Badem je
entomofilna biljka, oprašuje se insektima. Na jednom ha se preporučuje držanje
8-10košnica ravnomerno raspoređene, prinos se poveća do sedam puta.
Veliku pažnju treba obratiti na izbor sorti je dosta njih su
autosterilne odnosno samobesplodne. Kombinaciju sa oprašivačima trebalo bi
dobro ispitati jer neke sorte međusobno daju intersterilnost.
REZIDBA BADEMA
Badem traži dosta
svetlosti pa prema tom zahtevu i formiramo krunu. Postoji više oblika krune a
najčešće se koristi “poboljšana piramida”.
Posle sadnje sadnica se prekraćuje na 90cm. Ove osnovne grane
se formiraju oko vođice, u spirali. Sledeće godine iz vođice se od 2-3
letorasta najvišni dabere i on će biti nastavak vođice a druga dva letorasta
predstavljaju osnovne grane. Kod ovog oblika osnovne grane se formiraju na
visini od 60-80cm od zemlje, a jedna od druge su na rastojanju 25-35cm. a vođica
se iako treba da bude najvišnja prekraćuje na neku bočnu grančicu ili bočni
pupoljak jer se tako forsira porast u širinu. Grane treba rasporediti tako da
se ne dodiruju i ne ukrštaju, takođe sve koje idu na unutra i uspravne su
obavezno se uklanjaju. Uvek treba imati na umu da kruna mora da bude dobro
osvetljena. Pošto su rodni pupoljci u velikom procentu na majskim buketićima
rezidba badema ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.
Нема коментара:
Постави коментар