DREN- lat. naziv (Cornus mas)

Drvenasta listopadna žbunasta biljkavisine do 7-8m, okrugle široke krošnje. Pogodna je za žive ograde jer podnosi dobro orezivanje. Cveta polovinom februara do kraja marta u zavisnosti od nadmorske visine, žutim prelepim cvetićima koje su u štitastim cvastima, cveta pre listanja. Obično raste na suvom, propusnom i osunčanom mestu, po obodima hrastovih šuma. Pošto cveta veoma rano kada nema drugih biljnih vrsta u cvetu čini  veoma važnu pčelinju pašu. Ima puno nektara i polena. Cvetanje traje od 10-15 dana.

  Drenjine dozrevaju od kraja avgusta do početka oktobra. Plodovi kad pocrvene imaju opor i kiselkast ukus a tek kada prezru dobijaju tamniju boju slađi su i mekši i jedu se u svežem stanju.  Dren je vrlo otporan na mraz, bolesti i štetočine, zato se u narodu kaže „Zdrav kao dren“. Nekada je svoju primenu nalazio u kulinarstvu kao: sok, pekmez, kompot, marinirane drenjine ali i za čaj, vino i rakiju. U lekovite svrhe koristi se plodovi, a nešto ređe kora i listovi. Plod se bere svež ili osušen. U plodovima ima šećera, organskih kiselina, pektina, tanina, antocijana, vitamina C. Predstavlja narodni lek protiv groznice, nazeba, malokrvnosti, proliva i raznih crevnih bolesti (zbog visokog sadržaja pektina i gorkih materija).

 Dren raste sporo i može da živi čak 200 godina. Razmnožava se semenom ili vegetativno izdancima koji rastu iz zemljišta pored stabla. Zato ako pronađete ovu biljku u prirodi slobodno uzmite ašov i izvadite sadnicu sa što više korenja i presadite je u svoju baštu. Ovim postupkom povećavamo biodiverzitet kraja u kome živimo a ne uništavamo matičnu biljku.