DANI KORENA U MOJOJ BAŠTI

Plan mi je bio da u leji širokoj 1,2m posejem  biljke korena naizmenično. Pazeći na osobine biljaka "ko–s kim voli da bude u društvu“, to je izgledalo ovako :

 Prazno mesto za cvetnicu Ciniju - DAN CVETA

2 reda crvenog crnog luka

1 red šargarepa

2 reda crven.crnog luka

Prazno mesto za DRAGOLJUB - DAN CVETA

1 red šargarepe

2 reda crven.crnog luka

Prazno mesto za (neven, kadificu) DAN CVETA

1 red paštrnjaka

1 red cvekle

2 reda crnog luka

Prazno mesto za DRAGOLJUB

1 red cvekle

1 red šargarepe

2 reda crnog luka

Prazno mesto za (kamilicu) DAN CVETA

1 crni luk

1 red šargarepe

Prazno mesto za mirođiju DAN LISTA

Prazno mesto (blitvu, matovilak) DAN LISTA

1 red peršuna

Prazno mesto (za red kelerabe u aprilu) DAN KORENA

Prazno mesto (za neven, kadificu) DAN CVETA

1 red belog luka

Prazno mesto (za red kelerabe u aprilu) DAN KORENA

prazno mesto za CINIJA – DANI CVETA

2 reda belog luka

1 red šargarepe

2 reda belog luka

1 red cvekle

Posle setve i sadnje leju sam ponovo malčirala.

Gajenje više kultura u jednoj leji umesto samo jedne ima višestruke prednosti. Raznolikost biljaka omogućava prisustvo velikog broja dobrih korisnih insekata jer se one razlikuju po svojim bojama, mirisima, zahtevima u hranivima, ali isto tako  one se međusobno dopunjuju i zajedno daju veći prinos.
 Ukrasne biljke zajedno sa lekovitim i začinskim koje sadimo između povrća potpomažu svojim izgledom, mirisom da se korisni insekti privuku a štetočine odbiju od povrća. Većina stvara fitonicidne materije koje sprečavaju rast i razvoj gljivica, mikroorganizama ali i odbijaju štetočine.

Uglavnom su to udomaćene stare cvetnice koje inače imamo u bašti ali uglavnom su na jednom mestu, jer tako imaju bolji vizuelni efekat zbog svoje boje. U povrtnjaku one treba da su svuda raspoređene, između redova, u redu, pored staza, na početku i na kraju leja.

Te biljke cvetnice su: kadifica, neven, kim, maslačak utiču na smanjenje nematoda glista (valjkasti crvi). Dragoljub, lavanda teraju biljne vaši, leptira kupusara, belu mušicu.

Lekovito i začinsko bilje: bosiljak, majoran, kim, nana (menta), kamilica, borač, žalfija, čubar imaju repelentno dejstvo koje se ogleda u tome da odbijaju štetočine i na taj način regulišu njihovo prisustvo.

Đurđevak bi trebalo zasaditi pored ribizle, ogrozda, aronije jer povećava otpornost i daje bolje prinose.

Ren se sadi između i po obodima leja sa krompirom, jer utiče na ukus i zdravlje krtola, sadi se i pored trešnje jer umanjuje posledice monilije. 

Nikada se štetočine ne mogu potpuno uništiti, to nam i nije namera ali da ih držimo pod kontrolom da nam ne smanjuju prinose  možemo i to je sasvim dovoljno.

SETVENI KALENDAR

Zašto je setveni kalendar toliko bitan u biodinamici? i da li su naši stari baveći se zemljoradnjom pratili Mesec i njegove mene i po tome pravili planove kada i šta sejati, kopati, a kada brati i skladištiti.

Osim što utiče na plimu i oseku Mesec ima i veliki uticaj na biljni svet. Biljke posejane u različitim mesečevim fazama razlikuju se kako po brzini rasta, i razvoja plodova tako i otpornosti i dužini skladištenja posle berbe.

Mesečeve mene se određuju posmatranjem mesečevog diska na noćnom nebu.

Postoje četiri faze: 

1. MLAD MESEC (mladina)- počinje kad meseca uopšte nema i kad srp postaje vidljivo tanak i polako se dopunjuje i dobija oblik D a to je već       

 2. PRVA ČETVRT polako se popunjava dok ne postane

 3. PUN MESEC (uštap)- kad je potpuno okrugao (⃝), onda se opet smanjuje i formira

 4. POSLEDNJA ČETVRT

Neki baštovani redovno prate ove pojave i po njima planiraju radove, u biodinamici se još preciznije određuje vreme (sat) kada se šta radi. Biljke su grupisane u četiri grupe po delovima koji se koriste za ishranu:

KORENASTI USEVI- rotkvice, bela i crna repa, krompir, luk, šećerna repa, cvekla, celer, paštrnjak, šargarepa...

LISNATE BILJKE- kupusnjače, salate, spanać, kelj, peršun, blitva, matovilak, endivija i krmno bilje.

CVETNE BILJKE- sve vrste cvetnih biljaka, biljke koje se beru za čajeve...

PLODONOSNE BILJKE- su biljke kod kojih koristimo plodove u ishrani – paradajz, krastavac, pasulj, grašak,sočivo,kukuruz, tikve i tikvice...

U biodinamici se detaljnije pozicioniranje meseca određuje njegovim prolaskom kroz dvanaest zodijačkih znakova. Mesečevi lukovi u vremenu kada prolazi od sazvešća Blizanaca do sazvešća Strelca se spuštaju a u vremenu od sazvešća Strelca do sazvešća Blizanaca se podižu.

1.     U periodu mladog meseca podiže se nivo vode - plima ali isto tako biljke u ovo vreme mnogo intenzivnije upijaju vodu, njeni sokovi iz korena podižu se u stablo, listove, bolje se primaju posle presađivanja i brže se razvija korenov sistem. Zato se ovaj period koristi za setvu i presađivanje biljaka i to biljaka koje svoje seme formira van samog ploda (spanać, salate, kupus, karfiol, brokoli ali i jagode i žitarice). Zajedničko za ove biljke je da se od njih za ishranu koriste listovi (LISNATE BILJKE- biodinamika) naravno osim jagoda i žitarica.

2.     Prva četvrt je vreme kada Mesec raste do punog i u ovom periodu se takođe vrši sadnja ali sada biljke koje imaju seme u plodu odnosno biljke od kojih u ishrani koristimo plod : mahunarke, paprika, paradajz, lubenica, dinja. Najjače delovanje Meseca u ovom periodu je dva dana pre punog Meseca.

3.     PUN Mesec idealan za branje lekovitog bilja jer su lekovita svojstva najveća, takođe i branje začinskog bilja. U ovom periodu ako se vrši rezidba biljke se brzo iznuruju a sokovi biljke izlaze jer rezovi dugo ostaju otvoreni. Ali ako želite da ožiljavate reznice ovo je odličan period jer će one biti pune sokova koji su bitni za njenu ishranu dok ne formira korenje.  Vrši se sadnja biljaka korena i cvetnica lukovica...

4.     Poslednja četvrt Mesec je u opadanju, sve se stišava. Uređuje se bašta okopava, može se presađivati i orezivati.

Kako Mesec prolazi zodijački krug menjaju se i znaci tako da kad se nađe u sazvešđu vodenih znakova (riba, rak i škorpija) klima je vlažna i to su dani LISTA radi se sa BILJKAMA LISTA i to setva i negovanje ali ne i njihovu berbu za to su dani ploda i cveta.

Kad prolazi kroz sazvešđe zemljanih znakova (bik, devica i jarac) klima je hladna a to su dani KORENA, radi se sa BILJKAMA KORENA.

Kad prolazi kroz sazvešđe vatrenih znakova (ovan, lav i strelac) klima je topla i to su dani PLODA a radi se sa BILJKAMA PLODA. Setva biljaka uljarica, branje plodova kod voćaka. Branje i skladištenje je najbolje je vreme prve četvrti.

I kad prolazi kroz sazvešđe vazdušnih znakova   ( blizanac, vaga i vodolija) klima je sunčana i to su dani CVETA,  i seju se i neguju BILJKE CVETA. Rezani cvet na ovaj dan ostaje dugo mirisan i ne gubi boju, a biljka sa koje je ubran ubrzo stvara mnoštvo novih izdanaka.Biljke uljarice se kose na dan cveta.

Setveni kalendar pruža informacije kada je u prirodi po njenim pravilima najpovoljnije izvoditi radove koji će dati najbolje rezultate. To svakako ne znači da ko do sada nije radio po ovome nije imao dobru i plodnu baštu, samo možda treba iskoristiti ove povoljnosti koje pruža priroda i svoj rad uskladiti sa njom, još bolji rezultati sigurno neće izostati.

LJILJANI lat.naziv (Lilium)

Postoji mnogo legendi o ljiljanu, i  ovo je biljka za koju su znali još Asirci, Egipćani ali Rimljani i Stari Grci. Najzastupljeniji su u Aziji ali se gaje i u Evropi. Najpoznatija i najstarija jeste Lilium candidum to je beli ljiljan sa izrazito žutim prašnicima i veoma jakim mirisom. Do danas su dobijeni mnogi hibridi koji su nosioci nešto drugačijih osobina kako po svojoj boji, mirisu tako i otpornosti na klimatske uslove, bolesti i štetočine. 

Sadnja lukovica ljiljana

Treba biti vrlo pažljiv kad se kupuju lukovice, jer ne smeju biti oštećene niti da imaju crne pege,  moraju da budu čvrste i jedre, smežurane se moraju držati neko vreme u vlažnom pesku dok se ne oporave, pa tek onda ih saditi. Bolja je jesenja sadnja od prolećne ali to ne znači da proletnjom lukovice neće dati cvet. Sade se u jamu na dubinu od 20-35cm, uz obaveznu mešavinu peska, stajnjaka, zemlje i pokriti 10cm tresetom. Većina ljiljana iznad lukovice stvara korenje koje hrani biljku, zato se i sadi prilično duboko tako je i učvršćena a i zaštićena od zimskih hladnoća. U jesen bi trebalo staviti neku pokrivku ali je i čim ogreje Sunce treba je pomeriti. 

Ljiljani spadaju u cveće koje “voli da  su mu noge u hladu a glava na suncu”, što će reći podzemni deo da bude u hladu a nadzemno stablo na Suncu. Zato je oko njih zgodno posaditi neko niže Mada podnevno jako Sunce isto nije poželjno. Razmak između lukovica je oko 20-tak cm jedne od druge.

Izuzetak je Beli, Marijin ljiljan koji se pokriva sa 3cm zemlje, otporan je na niske temperature i ne stvara korenje na stabljici. Zemljište mora biti propusno jer tvrdo i nepropusno često ili skoro uvek dovodi do truljenja i propadanja biljke.Voli umereno zalivanje ali da se višak vode ili odlije ako se sadi u saksiju ili da otekne, kako god samo da ne ostane u zoni lukovice i korena. Po precvetavanju treba iseći na 20tak cm od zemlje da se ne bi lukovica crpila zbog stvaranja semena.

Posle nekoliko godina kad cvetovi postanu sitniji, i cvetanje oslabi vreme je za promenu mesta. Postupak je isti kao kod prve sadnje, u vreme mirovanja. Lukovice napadaju štetočine kao što su krtice , miševi, puževi i nematode.

DREN- lat. naziv (Cornus mas)

Drvenasta listopadna žbunasta biljkavisine do 7-8m, okrugle široke krošnje. Pogodna je za žive ograde jer podnosi dobro orezivanje. Cveta polovinom februara do kraja marta u zavisnosti od nadmorske visine, žutim prelepim cvetićima koje su u štitastim cvastima, cveta pre listanja. Obično raste na suvom, propusnom i osunčanom mestu, po obodima hrastovih šuma. Pošto cveta veoma rano kada nema drugih biljnih vrsta u cvetu čini  veoma važnu pčelinju pašu. Ima puno nektara i polena. Cvetanje traje od 10-15 dana.

  Drenjine dozrevaju od kraja avgusta do početka oktobra. Plodovi kad pocrvene imaju opor i kiselkast ukus a tek kada prezru dobijaju tamniju boju slađi su i mekši i jedu se u svežem stanju.  Dren je vrlo otporan na mraz, bolesti i štetočine, zato se u narodu kaže „Zdrav kao dren“. Nekada je svoju primenu nalazio u kulinarstvu kao: sok, pekmez, kompot, marinirane drenjine ali i za čaj, vino i rakiju. U lekovite svrhe koristi se plodovi, a nešto ređe kora i listovi. Plod se bere svež ili osušen. U plodovima ima šećera, organskih kiselina, pektina, tanina, antocijana, vitamina C. Predstavlja narodni lek protiv groznice, nazeba, malokrvnosti, proliva i raznih crevnih bolesti (zbog visokog sadržaja pektina i gorkih materija).

 Dren raste sporo i može da živi čak 200 godina. Razmnožava se semenom ili vegetativno izdancima koji rastu iz zemljišta pored stabla. Zato ako pronađete ovu biljku u prirodi slobodno uzmite ašov i izvadite sadnicu sa što više korenja i presadite je u svoju baštu. Ovim postupkom povećavamo biodiverzitet kraja u kome živimo a ne uništavamo matičnu biljku. 

BADEM lat. naziv (Amygdalus communis)

Višegodišnje drvo 5-8m visine i 6-8širine krune.  Bademov plod je koštica (10-60mm) obavijena mesnatim delom sivo zelene boje koji kod zrelih plodova puca. Cvetovi su srednji ili krupni sa mnogo prašnika I jednim tučkom, cvetanje je pre olistavanja.

KAKO RAZLIKOVATI DA LI JE PUPOLJAK DRVNI ILI CVETNI?

Kod badema se mogu razlikovati pet različitih grančica na kojima se pojavljuju rodni cvetni pupoljci. Oni su širi, zaobljeni i po tome se razlikuju od lisnih pupoljaka koji su špicasti i sitniji.

Cvetni rodni pupoljci je pojavljuju na:

- MAJSKIM BUKETIĆIMA – to je najmlađe rodno drvo, dužine 1-3cm, oni su najbrojniji i uglavnom najveći nosioci rodnosti. NIKAD SE NE UKLANJAJU!!

- MALO RAZVIJENE GRANČICE – dužine 5-20cm, sa cvetnim pupoljcima sa strane a na vrhu sa lisnim. Ove grančice su tanke i vrlo brzo ogole.

- MEŠOVITE GRANČICE -  pojavljuju se na površini krune, dužine 20-30cm. Pri osnovi su lisni pupoljci, u srednjem delu lisni i cvetni (2-3 zajedno), na vrhu opet lisni. 

Na slici su grančice ovim redom: malo razvijene grančice, majski buketići, mešovite grančice i nerodna grančica.

Da bi faza cvetanja bila redovna, pravilna kao i oplodnja, pupoljci badema moraju da budu izloženi niskim temperaturama u toku zime inače je cvetanje nepravilno. U predelima sa hladnim zimama kratak period lepog vremena može izazvati cvetanje badema čak i u januaru. Klimatski uslovi jesu limitirajući faktor za njegovo gajenje. Sa otvaranjem pupoljaka njegova otpornost se smanjuje tako u fazi pucanja balona podnose temp. -6˚C do -3˚C, u punom cvetu -1˚C do -2˚C tokom pola sata a kad se već zametnu plodovi temperatura  od -0,5˚C nanosi štete. Visoke temperature i vlažno vreme pogoduju razvoju bolesti kao i širenju štetočina što umanjuje rodnost kao i nedostatak vlage u prvoj polovoni porasta plodova. Badem počinje da cveta pri temperaturi od 8-10˚C, a optimalna temperatura za kllijanje polena je 15-18˚C.

Normalan prinos je kad se oplodi 15-22% cvetova. Badem je entomofilna biljka, oprašuje se insektima. Na jednom ha se preporučuje držanje 8-10košnica ravnomerno raspoređene, prinos se poveća do sedam puta. 

Veliku pažnju treba obratiti na izbor sorti je dosta njih su autosterilne odnosno samobesplodne. Kombinaciju sa oprašivačima trebalo bi dobro ispitati jer neke sorte međusobno daju intersterilnost.

REZIDBA BADEMA

 Badem traži dosta svetlosti pa prema tom zahtevu i formiramo krunu. Postoji više oblika krune a najčešće se koristi “poboljšana piramida”.

Posle sadnje sadnica se prekraćuje na 90cm. Ove osnovne grane se formiraju oko vođice, u spirali. Sledeće godine iz vođice se od 2-3 letorasta najvišni dabere i on će biti nastavak vođice a druga dva letorasta predstavljaju osnovne grane. Kod ovog oblika osnovne grane se formiraju na visini  od 60-80cm od zemlje, a  jedna od druge su na rastojanju 25-35cm. a vođica se iako treba da bude najvišnja prekraćuje na neku bočnu grančicu ili bočni pupoljak jer se tako forsira porast u širinu. Grane treba rasporediti tako da se ne dodiruju i ne ukrštaju, takođe sve koje idu na unutra i uspravne su obavezno se uklanjaju. Uvek treba imati na umu da kruna mora da bude dobro osvetljena. Pošto su rodni pupoljci u velikom procentu na majskim buketićima rezidba badema ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. 

LEPI JOVA – lat. IMPATIENS

Veoma dekorativna baštenska cvetnica. Zove se još i vodenika jer ima vrlo sočne i krte sve delove biljke. Ova vrsta je vrlo zahvalna za polusenovita mesta. Voli jutarnje ili popodnevno Sunce, a preko podneva ipak da je u senci. Njegov naziv vodenika može da prevari i da se pomisli da voli vlažno zemljište, ali ipak nije tako,  voli redovno zalivanje i propusnu zemlju u kojoj se ne zadržava voda jer od previše vode brzo istruli i koren i stablo. Zato je najbolje napraviti mešavinu treseta, obične baštenske crnice i stajnjaka.

SETVA I GAJENJE

Setva semena počinje vrlo rano, ako imate idealne uslove s obzirom da seme klija za  5-7 dana na temperaturi od 25-23˚C. Od setve do rasađivanja trebalo bi da prođe 4-5 nedelja. Posle rasađivanja nega se sastoji od prihranjivanja i praćenja rasta. Ukoliko biljčice počnu da se izdužuju umesto da se razgranjavaju, treba im smanjiti noćnu temperaturu na 20˚C.

Regulacija rasta se može kontrolisati:

- ako neposredno po izlasku Sunca snizimo temperaturu za 5-10˚C niže od noćne u trajanju od 2h,

- pred rasađivanje temperatura  je 17-18˚C,

- nakon rasađivanja u saksije prečnika 10cm, trebalo bi za 5-6 nedelja počne cvetanje. Temperatura se kreće i dalje 17-18˚C, a kad biljke očvrsnu prva 4 jutarnja sata treba ih izlagati direktnoj Sunčevoj svetlosti.

RAZMAK SADNJE se kreće od 25-35cm, održavanje se svodi na zalivanje i prihranu.