Ovo je dobar recept koji želim da podelim sa svima vama koji veruju da ono što mogu sami da naprave je i najzdravije.
Pre par godina sam gajila raž iz drugih razloga. Sejala sam je u septembru da bi popravila plodnost bašte. Njen žiličast korenov sistem prostire se do 1,5m u dubinu i koji kad se pokosi i isprska Bajkalom, bakterije potpomognu njegovu razgradnju stvarajući plodnu zemlju do te dubine.
RECEPT
Čajna kašičica cvetnog meda dobro se razmuti u čaši
vode (50˚C) i
zatim izmeša sa 250gr fine ražane prekrupe. Ovo malo testo, pripremi se uveče i
ostavi preko noći na toplom. Temperatura okoline bi trebalo da iznosi između 26˚C i 30˚C.
Sledećeg jutra se dodaje ista količina prekrupe i
topla voda a testo se stavi opet na toplo. Uveče se sve to umesi u otprilike
60% brašna koje želimo da ispečemo sa odgovarajućom količinom vode. Sada se
dodaju semenke lana, kima, komorača, ili drugi začini i stavi se opet na toplo.
Sledeće jutro dodajemo so i izrađujemo testo. Čim ono počne da se diže,
oblikujemo male hlebove. Pustimo ih da se dobro podignu, i pečemo ih u
zagrejanoj rerni oko 1h.
Ako se hleb pravi kroz svih ovih pet faza, raž postaje
lako svarljiva. Od gotovog testa može se sačuvati oko 500gr u najbolje glinenom
loncu. Nakon što se još jednom podigne posolimo ga prstohvatom soli, zavežemo pergament
papiromi i lonac stavimo u podrum jer je u frižideru previše hladno.
Kada ponovo želimo da pečemo hleb, donesemo ga to
jutro iz podruma, razmutimo jednu čajnu kašičicu cvetnog meda u toploj vodi,
pomešamo tečnost sa kiselim testom i
stavimo ga na toplo. Uveče od njega umesimo veliko testo i nastavimo kao što je
gore opisano. Sad naravno štedimo vreme.
Raž se u svakom slučaju treba dizati u pet faza. Kod
pšenice, ječma i ovsa potrebne su samo tri faze dizanja.
Uspeh zavisi od toga da li je prostorija u kojoj se
testo diže dovoljno topla.
Нема коментара:
Постави коментар