Moja kolekcija LORA SASVIMPRIRODNA KOZMETIKA

Malo po malo sitnim koracima uspela sam da napravim malu kolekciju svojih preparata od hidrolata, uljanih macerata, raznih melema, krema. Znam da biljke imaju moć da leče treba im samo verovati i prepustiti da odrade svoj deo, a na nama je da im to dopustimo. Iako sav taj proces traje duže nego sa farmaceutskim preparatima ovde ne ostaju nikakve posledice.

Hidrolat od lavande, eterično ulje od lavande, macerat od lavande

 U vreme cvetanja lavande pčele su imale prelaznu hranu za svoje leglo. Za svojih desetak košnica ipak je potrebna veća površina pod lavandom da bi i za mene nešto sakupile.

Destilacija lavande

Pored krema od eteričnog lavandinog ulja pravim i preparat za prirodno čišćenje pčela od varoe u njega dodajem i još neka druga eterična ulja. Iako nemam tako velike količine lavande uspem da izdestilišem po par decilitara eteričnog ulja. Mnogo više dobijem hidrolata, na 1kg cvetova lavande dobijem 1l cvetne vodice. Hidrolat koristim u kremama umesto destilovane vode, jer osim što daju miris ova tečnost nosi i lekovitost biljke od koje potiče.

 KORISTI SE U AROMATERAPIJI
Eterično ulje lavande uspostavlja fizičku i psihičku ravnotežu, podstiče regeneraciju tkiva ali i podiže imunitet. Ovo ulje se jedino od svih može direktno nerazblaženo nanositi na kožu pa umesto alkohola se koristi za dezinfekciju rana, opekotina i uz to i ne peče.


                            Hidrolat od lavande       

Osvežava kožu, hidrira je, smiruje crvenilo, deluje regenerativno i antibakterijski. Ublažava ubode insekata, smiruje rozaceu, a nakon brijanja i depilacije sprečava upalu tada se koristi u vidu obloga.

Može se koristiti i za osvežavanje prostora, ili umesto destilovane vode za peglanje.

HIDROLAT OD LAVANDE u bočicama prskalicama
 je 80ml-350din.
Veća količina od 1000ml- je 20eura.

STIK ZA USNE 4gr-150din.

KREMA  za lice na bazi lavandinog macerata i bademovog ulja. Hrani i neguje kožu, u zimskim danima štiti od isušivanja zbog hladnoće i vetra.

40ml- 500din.

CRNI I BELI LUK SADNJA i GAJENJE

deli se na dva tipa: jesenji i proletnji. Jesenji ima veoma krupne glavice i čenove, a sadi se polovinom oktobra. Do zime nikne i razvije biljku sa 3-4 lista, u zavisnosti od vremenskih prilika. Otporan je na mraz čak do - 25˚C, ako je formirao dobar korenov sistem. Stiže rano u proleće i može se trošiti kao mlad luk. Zrelost dostiže u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosušuje na suncu 2-3 dana, plete u veze i čuva u hladu na suvom i promajnom mestu. Jedna glavica je teška od 30-50 grama. Tokom zime brzo gubi vlagu i suši se tako da jesenji beli luk nije dobar za kasnu potrošnju preko zime i proleća.

Proletnji beli luk ima mnogo sitniju glavicu i čenove nego kod jesenjaka, ali se dobro čuvaju preko zime. Sadi se u proleće, čim može da se izađe u njivu obično početkom marta. Ako se sadi kasno u maju, često obrazuje glavicu od samo jednog čena. Ovakve glavice, sađene iduće godine na vreme (rano) daju normalne biljke, s više čenova.

Zemljište treba da je rastresito ocedno i plodno. Može se đubriti stajnjakom dobro zgorelim ili što je bolje, kompostom 25-30t /ha. Sadi se ručno na dubinu 2-5cm, razmak sadnje 20-tak cm između redova a u redu 10cm. Motikom se otvara brazda a tom zemljom se pokrivaje prethodna brazda. Prilikom sadnje kad se glavica razčeni svi jako sitni čenovi, oštećeni ili oboleli se odbacuju. Uglavnom se sade čenovi slične krupnoće u jednoj leji, jer će u toj leji svi imati jednaku konkurenciju po bujnosti, krupnoći i porastu.Crni luk se može dobiti sadnjom semena ili sadnjom arpadžika. Jesenja ili proletnja sadnja.

Kod gajenja belog ali i crnog luka, praziluka posao otežava štetočina MUVA belog i crnog luka -ima jednu generaciju godišnje i prezimljava kao odrasli insekt. Jesenja sadnja kao i rana proletnja je riskantna bar po mojim viđenjima i iskustvu. Prvi put kad ugreje Sunce mušica leti nisko ili puže po površini zemljišta na temperaturi od 1˚C. Posle topljenja snega ulazi u zemlju i polaže jaja blizu luka. Po izleganju larva se ubušuje u pokožicu, luk se za par dana deformiše a zelena peraja savijaju.

Iz mog dosadašnjeg iskustva najlakši način da izbegnete prskanje a da ipak dobijete lep luk jeste kasnija proletnja sadnja. Ja sam jedan posadila krajem februara i od tog luka nisam dobila ništa jer ga je crv napao i morala sam sve da počupam. Drugu turu sam posadila početkom aprila, taj mi je još u bašti i njega uveliko trošim. Dva puta sam isprskala preparatom od pelena, i crv njega nije dirao. Ova godina je poprilično kišna što mi je pomoglo jer nisam morala da ga zalivam a i temperature nisu bile tako visoke.

Botanički insekticidi

Piretrin je prirodni insekticid izolovan iz praha osušenih glavica cvetova biljke Chrysanthemum cinerariefollium kod nas poznat kao Buhač ili Buvač.

Pyros; Show; Rotenon... (organski botanički insekticidi), ali na žalost nisam ih pronašla kod nas.

sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME: Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi...

KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi je da tako olako zagazim u predeo obraslim lekovitim biljem jer ako nešto poštuješ onda je normalno da mu i odaš dužno poštovanje bar ne gaženjem. Ponekad i dam sebi slobodu i pomislim kako sam kao Dejvid Belami, moj omiljeni lik iz detinjstva koga sam obožavala da gledam na tv-u dok su se jos i puštale takve emisije kod nas.

Pored svoje lekovitosti mnoge biljke imaju prelep miris pa se dosta njih se koristi i u kozmetici.

Da bi se izvukla iz njih ta lekovitost i mirisi destilacija se vrši kod nekih posle sušenja a kod drugih biljaka opet odmah posle branja dok su još u svežem stanju.

Pri destilaciji lekovitog bilja dobijam cvetnu vodicu ili hidrolat, i eterično ulje. 

Hidrolat se koristi kao losion za lice, telo, kao losion posle brijanja ali i umesto destilovane vode za dobijanje hidrantnih krema za lice, ruke...Eterično ulje svima poznato zbog koncentrovanog mirisa uglavnom se upotrebljava zbog upravo te mirisne note koju daju samo par kapljica u baznom ulju. Mnoga eterična ulja imaju antibakterijska i protivgljivična svojstva  a inhalacijom omogućavaju isušivanje prekomerne sluzi, i umiruju infekcije. U aromaterapiji se koriste i za ublažavanje stresa.

Količinu eteričnog ulja koja može da se dobije pri destilaciji zavisi od njegove količine u samoj biljci i to iznosi od 0,05% kod matičnjaka, 2% kod žalfije, 4,5-6,25% kod sandalovog drveta, 0,4-1,5% kod ruzmarina ili 0,025% eteričnog ulja od ruže...

Šta taj procenat pokazuje?

hidrolat i etericno ulje od lavande

Pa pokazuje da za 1litru eteričnog ulja potrebno oko 4000kg ili 4t ružinih latica. Znači da visoka cena na tržištu jeste upravo zato što ih biljka u sebi ima u vrlo malim količinama pa je treba mnogo za veoma male količine eteričnih ulja. Kod lavande je nešto bolja situacija potrebno je 100kg cvetova da bi se dobilo 8dl eteričnog ulja, zato mu je cena na tržištu niža od ostalih.   

  Pravila sam biljne ekstrakte u ulju, koji se strucno zovu macerati od raznog lekovitog bilja: nevena, kantariona, smilja, lavande...
                                             

Koristeći vosak iz svojih košnica kao i med i propolis zajedno sa biljnim ekstraktima uspela sam napraviti i svoju prvu lekovitu hranljivu hidrantnu kremu za lice.

 I naravno umesto destilovane vode kao vodenu bazu stavljam svoj hidrolat i dodajem
eterično ulje iz svoje kolekcije.