sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME: Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi...

KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi je da tako olako zagazim u predeo obraslim lekovitim biljem jer ako nešto poštuješ onda je normalno da mu i odaš dužno poštovanje bar ne gaženjem. Ponekad i dam sebi slobodu i pomislim kako sam kao Dejvid Belami, moj omiljeni lik iz detinjstva koga sam obožavala da gledam na tv-u dok su se jos i puštale takve emisije kod nas.

Pored svoje lekovitosti mnoge biljke imaju prelep miris pa se dosta njih se koristi i u kozmetici.

Da bi se izvukla iz njih ta lekovitost i mirisi destilacija se vrši kod nekih posle sušenja a kod drugih biljaka opet odmah posle branja dok su još u svežem stanju.

Pri destilaciji lekovitog bilja dobijam cvetnu vodicu ili hidrolat, i eterično ulje. 

Hidrolat se koristi kao losion za lice, telo, kao losion posle brijanja ali i umesto destilovane vode za dobijanje hidrantnih krema za lice, ruke...Eterično ulje svima poznato zbog koncentrovanog mirisa uglavnom se upotrebljava zbog upravo te mirisne note koju daju samo par kapljica u baznom ulju. Mnoga eterična ulja imaju antibakterijska i protivgljivična svojstva  a inhalacijom omogućavaju isušivanje prekomerne sluzi, i umiruju infekcije. U aromaterapiji se koriste i za ublažavanje stresa.

Količinu eteričnog ulja koja može da se dobije pri destilaciji zavisi od njegove količine u samoj biljci i to iznosi od 0,05% kod matičnjaka, 2% kod žalfije, 4,5-6,25% kod sandalovog drveta, 0,4-1,5% kod ruzmarina ili 0,025% eteričnog ulja od ruže...

Šta taj procenat pokazuje?

hidrolat i etericno ulje od lavande

Pa pokazuje da za 1litru eteričnog ulja potrebno oko 4000kg ili 4t ružinih latica. Znači da visoka cena na tržištu jeste upravo zato što ih biljka u sebi ima u vrlo malim količinama pa je treba mnogo za veoma male količine eteričnih ulja. Kod lavande je nešto bolja situacija potrebno je 100kg cvetova da bi se dobilo 8dl eteričnog ulja, zato mu je cena na tržištu niža od ostalih.   

  Pravila sam biljne ekstrakte u ulju, koji se strucno zovu macerati od raznog lekovitog bilja: nevena, kantariona, smilja, lavande...
                                             

Koristeći vosak iz svojih košnica kao i med i propolis zajedno sa biljnim ekstraktima uspela sam napraviti i svoju prvu lekovitu hranljivu hidrantnu kremu za lice.

 I naravno umesto destilovane vode kao vodenu bazu stavljam svoj hidrolat i dodajem
eterično ulje iz svoje kolekcije. 

Alternativna poljoprivreda

I tako dođe vreme kad sve izgubi smisao. Pogotovo kad su mi blokirali moj fb profil, Alternativna poljoprivreda. Nije mi bilo jasno zašto, nisam nista reklamirala OSIM zdravog načina uzgoja hrane. Imala sam skoro 4000 pratilaca..

Mislila sam da prekinem da pišem. Zato dugo nisam izbacila nijedan tekst. Toliko šunda ima na fb, i niko ga ne cenzuriše. Zar je bitno da li se zovem Alternativna poljoprivreda ili  sam Marina? Vesna? Jelena? Ima toliko žena koje se bave baštovanstvom, pčelarstvom ili nekim drugim zanimljivim poslom. Sve smo kući sa svojom porodicom i pokušavamo da pronađemo svoje mesto pod ovim zubatim Suncem radeći nešto što volimo.

 Da li je to privilegija u današnje vreme u Srbiji?

Da li je razmaženo reći: neću da radim bilo šta! ili radiću ono što volim. Pa i neka je, ako jeste.

Osim što znam da proizvedem zdravu hranu za svoje ukućane, pčelarstvo mi pruža prelepe boravke u prirodi. I sama pomisao da posao nije vezan za rad sa ljudima, pričinjava mi veliko zadovoljstvo. Berba lekovitog bilja, sušenje, destilacija i proizvodnja hidrolata i eteričnih ulja. Vreme koje sam propustila na fb i blogu, iskoristila sam radeći stvari koje mi pričinjavaju veliko zadovoljstvo i o kojima ću pisati. Zato zahvaljujem fb-u, koje me je blokiralo jer im je toliko bitno da li sam licni profil ili fb grupa ili fb stranica, meni su se otvorili drugi putevi kojima sada idem...

JESENJI GRAŠAK I MALA PRIČICA O NJEMU

Posejala sam ga krajem novembra u leje duge desetak metara na razmaku od 30-40cm. Osim što sam slamom pokrila zemlju ništa drugo nisam radila. Sredinom februara on je već probio slamu i bio visine nekih 4cm. Rastao je a ja sam ga pratila i jos dva puta dodavala slamu jer je probijala trava a slama se slegala. 

Bojeći se da neće zrno probiti kroz slamu sklonila sam je na nekim mestima, ali i na onim kojim nisam sklonila tako je lepo naslo put kroz slamu, da po ko zna koji put priroda dokazuje da smo suvišni.

Između Uskrsa i polovine maja dva puta sam ga zalila jer je zemlja bila ispucala i ispod slame. Zalivala sam ga kad su se pojavila zrnca u mahunama a u to vreme je i bila suša.

Kad je bio 30cm postavila sam kolčice i povezala kanap između oba reda, tako sam podigla grašak sa zemlje.

   

.

Počeo je da cveta početkom maja. A kako su se pojavili cvetovi došle su i štetočine.

Buba cvetojed, rutava buba ili lat. (Tropinota hirta), do sada sam je viđala na cvetovima voćki ali evo je i ovde. Ona jede tučak i može pričiniti velike štete jer uveliko smanji prinose. Beli plastični čančici sa vodom ili bele kantice koje se pokače po ogradi oko voćnjaka ili povrtnjaka , poređaju se zemlji pored voćke i sipa se u njih voda do pola. Bube uleću u vodu i dave se. Ovim postupkom se može prikupiti velika količina ovih buba, a tako i smanjiti šteta.
Pored rutave bube pojavili su se i puževi.

Prvom polovinom maja pala je velika količina kiše, taman kad je trebalo da zrna popune mahunu.

I konačno pred kraj maja počela berba i to od 250gr posejanog graška ubrala sam 35kg graška u ljusci.

Sve  u svemu grašak je vrlo lak za gajenje nezahtevan i otporan na bolesti.

MOJA BAŠTA U MAJU

Toliko toga se izdešavalo izraslo, procvetalo, oprašilo i pojavio se plod.Trebalo je staviti kolčeve pored paradajza, povezati ga i pokidati zaperke, postaviti zasenu...

Pa prostirati slamu jer ponovo izbija trava, onda praviti preparate za prskanje. Ma sve su to slatke muke kad se vidi kako bašta dobilja svoj konačni lik.

 Krajem marta sam paradajz presadila u veće saksije pa tek kasnije u baštu. Par puta sam pravila čaj od koprive i hajdučke trave (iskoristila ostatke čajeva od prošle godine). I tim zalivala biljke da li zbog toga ili nečeg drugog nisam imala problema sa poleganjem rasada.


Sredinom aprila sam presadila u baštu, slikala sam krajem aprila. Slamu sam dodavala dva puta zbog probijanja trave, a i da bi zadržala vlagu jer je kiša padala samo pred Uskrs i posle ništa do polovine maja.

Ove slike napravljene polovinom maja, gde su plodovi sorte Volovsko srce ubedljivo naprednije od Kazanova i neke stare francuske sorte narandžaste boje.

Kako sam napravila prihranu?

 Obilazeći pčele uz nasip pored Save blizu same vode pronašla sam gavez (Symphytum officinale) i rastavić (Equisetum arvense) zajedno sa koprivom u velikoj količini, nabrala sam i ponela kući. 

U velikoj kanti sam sve zajedno potopila u kišnicu i poklopila. Odstojalo je desetak dana a onda procedila i zalivala tačnije kupala biljke, kantom sa rešetkom za zalivanje. 

Koliko puta će se zalivati nije važno jednom nedeljno ili svaki drugi treći dan kad je suša ne postoji pravilo. Razblaživala sam 1/4, četvrtina kante prihrane i 3/4 vode. Zalivam obično rano jutro dok su biljke hladne i još rosa po njima...

PELEN, BELI PELIN, PELIN,GORČIKA, VERMUT lat.naziv (Artemisia absinthium)

  Pelen je višegodišnja, zeljasta aromatična biljka odnosno polužbun raste do visine 120cm. Veoma je rasprostranjen kod nas naročito u Istočnoj Srbiji. Voli suva staništa, peskovita zemljišta i kamenite terene, uz puteve. Cvet je žute boje, sakupljen u metličaste cvasti u gornjem delu stabljike.
U mnogim narodima služi za kađenje i teranje loše energije. Ima lekovita svojstva zbog gorkih materija pa se koristi za poboljšanje apetita, poboljšanje varenja, protiv nadimanja, pogodan za dijete, podstiče izlučivanje toksina iz organizma i još mnogo dobrih osobina.
Od njega se pravi tinktura, ekstrakt, vino, čaj..
Pelinovo vino (vermut) pravi se od 1l belog vina i 20gr biljke, ostaviti dok ne dostigne željenu gorčinu zatim procediti.
Čaj se pravi od 250ml vrele vode i kašičice usitnjenog pelina, poklopiti i ostaviti 15min. Pije se nezaslađen 1-2 šoljice dnevno.
Beru se leti, samo listovi i cvetovi, i suše na promajnom mestu.

Seme je veoma sitno pa se seje u gajbice a presađuje u kontejnere.
Zbog svoje gorčine koristi se kao repelentno i insekticidno sredstvo. Njegovo eterično ulje deluje kao otrov, u većim količinama.

ORGANSKI  PESTICID
Sredstvo za prskanje od pelena
Koristi se protiv lisnih vašiju, grinja na kupinama, protiv gusenica i mrava,  rđi na ribizlama, lukove muve...
Koristi se 500 grama svežih listova i cvetova pelena (ili 50 grama osušenih) poklopiti u 10 litara vode, kišnice i ostaviti 48h. Dobijenu tečnost treba procediti i razblažiti 1/3 i jednom nedeljno prskati kovrdžav list jabuke od maja do jula, protiv lukove muve najbolje je zalivati leje.
Ili 300gr na 10l vode i sa tako nerazređenom obliku prskati biljke.
Zbog svoje gorčine ne koristi se za kompost jer odbija gliste.
Čak i samo grančice pelina povezane oko stabla višnje sprečavaju mrave da odu do lisnih vašiju

RECEPT ZA RAŽANI HLEB (Mesečev setveni kalendar 2003)

Ovo je dobar recept koji želim da podelim sa svima vama koji veruju da ono što mogu sami da naprave je i najzdravije. 

Pre par godina sam gajila raž iz drugih razloga. Sejala sam je u septembru da bi popravila plodnost bašte. Njen žiličast korenov sistem prostire se do 1,5m u dubinu i koji kad se pokosi i isprska Bajkalom, bakterije potpomognu njegovu razgradnju stvarajući plodnu zemlju do te dubine. 

RECEPT

Čajna kašičica cvetnog meda dobro se razmuti u čaši vode (50˚C) i zatim izmeša sa 250gr fine ražane prekrupe. Ovo malo testo, pripremi se uveče i ostavi preko noći na toplom. Temperatura okoline bi trebalo da iznosi između 26˚C i 30˚C.

Sledećeg jutra se dodaje ista količina prekrupe i topla voda a testo se stavi opet na toplo. Uveče se sve to umesi u otprilike 60% brašna koje želimo da ispečemo sa odgovarajućom količinom vode. Sada se dodaju semenke lana, kima, komorača, ili drugi začini i stavi se opet na toplo. Sledeće jutro dodajemo so i izrađujemo testo. Čim ono počne da se diže, oblikujemo male hlebove. Pustimo ih da se dobro podignu, i pečemo ih u zagrejanoj rerni oko 1h.

Ako se hleb pravi kroz svih ovih pet faza, raž postaje lako svarljiva. Od gotovog testa može se sačuvati oko 500gr u najbolje glinenom loncu. Nakon što se još jednom podigne posolimo ga prstohvatom soli, zavežemo pergament papiromi i lonac stavimo u podrum jer je u frižideru previše hladno.

Kada ponovo želimo da pečemo hleb, donesemo ga to jutro iz podruma, razmutimo jednu čajnu kašičicu cvetnog meda u toploj vodi, pomešamo tečnost sa kiselim testom i stavimo ga na toplo. Uveče od njega umesimo veliko testo i nastavimo kao što je gore opisano. Sad naravno štedimo vreme.

Raž se u svakom slučaju treba dizati u pet faza. Kod pšenice, ječma i ovsa potrebne su samo tri faze dizanja.

Uspeh zavisi od toga da li je prostorija u kojoj se testo diže dovoljno topla.