Moja kolekcija LORA SASVIMPRIRODNA KOZMETIKA

Malo po malo sitnim koracima uspela sam da napravim malu kolekciju svojih preparata od hidrolata, uljanih macerata, raznih melema, krema. Znam da biljke imaju moć da leče treba im samo verovati i prepustiti da odrade svoj deo, a na nama je da im to dopustimo. Iako sav taj proces traje duže nego sa farmaceutskim preparatima ovde ne ostaju nikakve posledice.

Hidrolat od lavande, eterično ulje od lavande, macerat od lavande

 U vreme cvetanja lavande pčele su imale prelaznu hranu za svoje leglo. Za svojih desetak košnica ipak je potrebna veća površina pod lavandom da bi i za mene nešto sakupile.

Destilacija lavande

Pored krema od eteričnog lavandinog ulja pravim i preparat za prirodno čišćenje pčela od varoe u njega dodajem i još neka druga eterična ulja. Iako nemam tako velike količine lavande uspem da izdestilišem po par decilitara eteričnog ulja. Mnogo više dobijem hidrolata, na 1kg cvetova lavande dobijem 1l cvetne vodice. Hidrolat koristim u kremama umesto destilovane vode, jer osim što daju miris ova tečnost nosi i lekovitost biljke od koje potiče.

 KORISTI SE U AROMATERAPIJI
Eterično ulje lavande uspostavlja fizičku i psihičku ravnotežu, podstiče regeneraciju tkiva ali i podiže imunitet. Ovo ulje se jedino od svih može direktno nerazblaženo nanositi na kožu pa umesto alkohola se koristi za dezinfekciju rana, opekotina i uz to i ne peče.


                            Hidrolat od lavande       

Osvežava kožu, hidrira je, smiruje crvenilo, deluje regenerativno i antibakterijski. Ublažava ubode insekata, smiruje rozaceu, a nakon brijanja i depilacije sprečava upalu tada se koristi u vidu obloga.

Može se koristiti i za osvežavanje prostora, ili umesto destilovane vode za peglanje.

HIDROLAT OD LAVANDE u bočicama prskalicama
 je 80ml-350din.
Veća količina od 1000ml- je 20eura.

STIK ZA USNE 4gr-150din.

KREMA  za lice na bazi lavandinog macerata i bademovog ulja. Hrani i neguje kožu, u zimskim danima štiti od isušivanja zbog hladnoće i vetra.

40ml- 500din.

CRNI I BELI LUK SADNJA i GAJENJE

deli se na dva tipa: jesenji i proletnji. Jesenji ima veoma krupne glavice i čenove, a sadi se polovinom oktobra. Do zime nikne i razvije biljku sa 3-4 lista, u zavisnosti od vremenskih prilika. Otporan je na mraz čak do - 25˚C, ako je formirao dobar korenov sistem. Stiže rano u proleće i može se trošiti kao mlad luk. Zrelost dostiže u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosušuje na suncu 2-3 dana, plete u veze i čuva u hladu na suvom i promajnom mestu. Jedna glavica je teška od 30-50 grama. Tokom zime brzo gubi vlagu i suši se tako da jesenji beli luk nije dobar za kasnu potrošnju preko zime i proleća.

Proletnji beli luk ima mnogo sitniju glavicu i čenove nego kod jesenjaka, ali se dobro čuvaju preko zime. Sadi se u proleće, čim može da se izađe u njivu obično početkom marta. Ako se sadi kasno u maju, često obrazuje glavicu od samo jednog čena. Ovakve glavice, sađene iduće godine na vreme (rano) daju normalne biljke, s više čenova.

Zemljište treba da je rastresito ocedno i plodno. Može se đubriti stajnjakom dobro zgorelim ili što je bolje, kompostom 25-30t /ha. Sadi se ručno na dubinu 2-5cm, razmak sadnje 20-tak cm između redova a u redu 10cm. Motikom se otvara brazda a tom zemljom se pokrivaje prethodna brazda. Prilikom sadnje kad se glavica razčeni svi jako sitni čenovi, oštećeni ili oboleli se odbacuju. Uglavnom se sade čenovi slične krupnoće u jednoj leji, jer će u toj leji svi imati jednaku konkurenciju po bujnosti, krupnoći i porastu.Crni luk se može dobiti sadnjom semena ili sadnjom arpadžika. Jesenja ili proletnja sadnja.

Kod gajenja belog ali i crnog luka, praziluka posao otežava štetočina MUVA belog i crnog luka -ima jednu generaciju godišnje i prezimljava kao odrasli insekt. Jesenja sadnja kao i rana proletnja je riskantna bar po mojim viđenjima i iskustvu. Prvi put kad ugreje Sunce mušica leti nisko ili puže po površini zemljišta na temperaturi od 1˚C. Posle topljenja snega ulazi u zemlju i polaže jaja blizu luka. Po izleganju larva se ubušuje u pokožicu, luk se za par dana deformiše a zelena peraja savijaju.

Iz mog dosadašnjeg iskustva najlakši način da izbegnete prskanje a da ipak dobijete lep luk jeste kasnija proletnja sadnja. Ja sam jedan posadila krajem februara i od tog luka nisam dobila ništa jer ga je crv napao i morala sam sve da počupam. Drugu turu sam posadila početkom aprila, taj mi je još u bašti i njega uveliko trošim. Dva puta sam isprskala preparatom od pelena, i crv njega nije dirao. Ova godina je poprilično kišna što mi je pomoglo jer nisam morala da ga zalivam a i temperature nisu bile tako visoke.

Botanički insekticidi

Piretrin je prirodni insekticid izolovan iz praha osušenih glavica cvetova biljke Chrysanthemum cinerariefollium kod nas poznat kao Buhač ili Buvač.

Pyros; Show; Rotenon... (organski botanički insekticidi), ali na žalost nisam ih pronašla kod nas.

sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

sasvimprirodna: KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME: Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi...

KAKO DO SASVIMPRIRODNE KREME

Dok tako lutam brežuljcima i sakupljam svakojako bilje pronalazim u knjigama da su većinom sve lekovite. Što više znam o njima teže mi je da tako olako zagazim u predeo obraslim lekovitim biljem jer ako nešto poštuješ onda je normalno da mu i odaš dužno poštovanje bar ne gaženjem. Ponekad i dam sebi slobodu i pomislim kako sam kao Dejvid Belami, moj omiljeni lik iz detinjstva koga sam obožavala da gledam na tv-u dok su se jos i puštale takve emisije kod nas.

Pored svoje lekovitosti mnoge biljke imaju prelep miris pa se dosta njih se koristi i u kozmetici.

Da bi se izvukla iz njih ta lekovitost i mirisi destilacija se vrši kod nekih posle sušenja a kod drugih biljaka opet odmah posle branja dok su još u svežem stanju.

Pri destilaciji lekovitog bilja dobijam cvetnu vodicu ili hidrolat, i eterično ulje. 

Hidrolat se koristi kao losion za lice, telo, kao losion posle brijanja ali i umesto destilovane vode za dobijanje hidrantnih krema za lice, ruke...Eterično ulje svima poznato zbog koncentrovanog mirisa uglavnom se upotrebljava zbog upravo te mirisne note koju daju samo par kapljica u baznom ulju. Mnoga eterična ulja imaju antibakterijska i protivgljivična svojstva  a inhalacijom omogućavaju isušivanje prekomerne sluzi, i umiruju infekcije. U aromaterapiji se koriste i za ublažavanje stresa.

Količinu eteričnog ulja koja može da se dobije pri destilaciji zavisi od njegove količine u samoj biljci i to iznosi od 0,05% kod matičnjaka, 2% kod žalfije, 4,5-6,25% kod sandalovog drveta, 0,4-1,5% kod ruzmarina ili 0,025% eteričnog ulja od ruže...

Šta taj procenat pokazuje?

hidrolat i etericno ulje od lavande

Pa pokazuje da za 1litru eteričnog ulja potrebno oko 4000kg ili 4t ružinih latica. Znači da visoka cena na tržištu jeste upravo zato što ih biljka u sebi ima u vrlo malim količinama pa je treba mnogo za veoma male količine eteričnih ulja. Kod lavande je nešto bolja situacija potrebno je 100kg cvetova da bi se dobilo 8dl eteričnog ulja, zato mu je cena na tržištu niža od ostalih.   

  Pravila sam biljne ekstrakte u ulju, koji se strucno zovu macerati od raznog lekovitog bilja: nevena, kantariona, smilja, lavande...
                                             

Koristeći vosak iz svojih košnica kao i med i propolis zajedno sa biljnim ekstraktima uspela sam napraviti i svoju prvu lekovitu hranljivu hidrantnu kremu za lice.

 I naravno umesto destilovane vode kao vodenu bazu stavljam svoj hidrolat i dodajem
eterično ulje iz svoje kolekcije. 

Alternativna poljoprivreda

I tako dođe vreme kad sve izgubi smisao. Pogotovo kad su mi blokirali moj fb profil, Alternativna poljoprivreda. Nije mi bilo jasno zašto, nisam nista reklamirala OSIM zdravog načina uzgoja hrane. Imala sam skoro 4000 pratilaca..

Mislila sam da prekinem da pišem. Zato dugo nisam izbacila nijedan tekst. Toliko šunda ima na fb, i niko ga ne cenzuriše. Zar je bitno da li se zovem Alternativna poljoprivreda ili  sam Marina? Vesna? Jelena? Ima toliko žena koje se bave baštovanstvom, pčelarstvom ili nekim drugim zanimljivim poslom. Sve smo kući sa svojom porodicom i pokušavamo da pronađemo svoje mesto pod ovim zubatim Suncem radeći nešto što volimo.

 Da li je to privilegija u današnje vreme u Srbiji?

Da li je razmaženo reći: neću da radim bilo šta! ili radiću ono što volim. Pa i neka je, ako jeste.

Osim što znam da proizvedem zdravu hranu za svoje ukućane, pčelarstvo mi pruža prelepe boravke u prirodi. I sama pomisao da posao nije vezan za rad sa ljudima, pričinjava mi veliko zadovoljstvo. Berba lekovitog bilja, sušenje, destilacija i proizvodnja hidrolata i eteričnih ulja. Vreme koje sam propustila na fb i blogu, iskoristila sam radeći stvari koje mi pričinjavaju veliko zadovoljstvo i o kojima ću pisati. Zato zahvaljujem fb-u, koje me je blokiralo jer im je toliko bitno da li sam licni profil ili fb grupa ili fb stranica, meni su se otvorili drugi putevi kojima sada idem...

JESENJI GRAŠAK I MALA PRIČICA O NJEMU

Posejala sam ga krajem novembra u leje duge desetak metara na razmaku od 30-40cm. Osim što sam slamom pokrila zemlju ništa drugo nisam radila. Sredinom februara on je već probio slamu i bio visine nekih 4cm. Rastao je a ja sam ga pratila i jos dva puta dodavala slamu jer je probijala trava a slama se slegala. 

Bojeći se da neće zrno probiti kroz slamu sklonila sam je na nekim mestima, ali i na onim kojim nisam sklonila tako je lepo naslo put kroz slamu, da po ko zna koji put priroda dokazuje da smo suvišni.

Između Uskrsa i polovine maja dva puta sam ga zalila jer je zemlja bila ispucala i ispod slame. Zalivala sam ga kad su se pojavila zrnca u mahunama a u to vreme je i bila suša.

Kad je bio 30cm postavila sam kolčice i povezala kanap između oba reda, tako sam podigla grašak sa zemlje.

   

.

Počeo je da cveta početkom maja. A kako su se pojavili cvetovi došle su i štetočine.

Buba cvetojed, rutava buba ili lat. (Tropinota hirta), do sada sam je viđala na cvetovima voćki ali evo je i ovde. Ona jede tučak i može pričiniti velike štete jer uveliko smanji prinose. Beli plastični čančici sa vodom ili bele kantice koje se pokače po ogradi oko voćnjaka ili povrtnjaka , poređaju se zemlji pored voćke i sipa se u njih voda do pola. Bube uleću u vodu i dave se. Ovim postupkom se može prikupiti velika količina ovih buba, a tako i smanjiti šteta.
Pored rutave bube pojavili su se i puževi.

Prvom polovinom maja pala je velika količina kiše, taman kad je trebalo da zrna popune mahunu.

I konačno pred kraj maja počela berba i to od 250gr posejanog graška ubrala sam 35kg graška u ljusci.

Sve  u svemu grašak je vrlo lak za gajenje nezahtevan i otporan na bolesti.

MOJA BAŠTA U MAJU

Toliko toga se izdešavalo izraslo, procvetalo, oprašilo i pojavio se plod.Trebalo je staviti kolčeve pored paradajza, povezati ga i pokidati zaperke, postaviti zasenu...

Pa prostirati slamu jer ponovo izbija trava, onda praviti preparate za prskanje. Ma sve su to slatke muke kad se vidi kako bašta dobilja svoj konačni lik.

 Krajem marta sam paradajz presadila u veće saksije pa tek kasnije u baštu. Par puta sam pravila čaj od koprive i hajdučke trave (iskoristila ostatke čajeva od prošle godine). I tim zalivala biljke da li zbog toga ili nečeg drugog nisam imala problema sa poleganjem rasada.


Sredinom aprila sam presadila u baštu, slikala sam krajem aprila. Slamu sam dodavala dva puta zbog probijanja trave, a i da bi zadržala vlagu jer je kiša padala samo pred Uskrs i posle ništa do polovine maja.

Ove slike napravljene polovinom maja, gde su plodovi sorte Volovsko srce ubedljivo naprednije od Kazanova i neke stare francuske sorte narandžaste boje.

Kako sam napravila prihranu?

 Obilazeći pčele uz nasip pored Save blizu same vode pronašla sam gavez (Symphytum officinale) i rastavić (Equisetum arvense) zajedno sa koprivom u velikoj količini, nabrala sam i ponela kući. 

U velikoj kanti sam sve zajedno potopila u kišnicu i poklopila. Odstojalo je desetak dana a onda procedila i zalivala tačnije kupala biljke, kantom sa rešetkom za zalivanje. 

Koliko puta će se zalivati nije važno jednom nedeljno ili svaki drugi treći dan kad je suša ne postoji pravilo. Razblaživala sam 1/4, četvrtina kante prihrane i 3/4 vode. Zalivam obično rano jutro dok su biljke hladne i još rosa po njima...