DREN- lat. naziv (Cornus mas)

Drvenasta listopadna žbunasta biljkavisine do 7-8m, okrugle široke krošnje. Pogodna je za žive ograde jer podnosi dobro orezivanje. Cveta polovinom februara do kraja marta u zavisnosti od nadmorske visine, žutim prelepim cvetićima koje su u štitastim cvastima, cveta pre listanja. Obično raste na suvom, propusnom i osunčanom mestu, po obodima hrastovih šuma. Pošto cveta veoma rano kada nema drugih biljnih vrsta u cvetu čini  veoma važnu pčelinju pašu. Ima puno nektara i polena. Cvetanje traje od 10-15 dana.

  Drenjine dozrevaju od kraja avgusta do početka oktobra. Plodovi kad pocrvene imaju opor i kiselkast ukus a tek kada prezru dobijaju tamniju boju slađi su i mekši i jedu se u svežem stanju.  Dren je vrlo otporan na mraz, bolesti i štetočine, zato se u narodu kaže „Zdrav kao dren“. Nekada je svoju primenu nalazio u kulinarstvu kao: sok, pekmez, kompot, marinirane drenjine ali i za čaj, vino i rakiju. U lekovite svrhe koristi se plodovi, a nešto ređe kora i listovi. Plod se bere svež ili osušen. U plodovima ima šećera, organskih kiselina, pektina, tanina, antocijana, vitamina C. Predstavlja narodni lek protiv groznice, nazeba, malokrvnosti, proliva i raznih crevnih bolesti (zbog visokog sadržaja pektina i gorkih materija).

 Dren raste sporo i može da živi čak 200 godina. Razmnožava se semenom ili vegetativno izdancima koji rastu iz zemljišta pored stabla. Zato ako pronađete ovu biljku u prirodi slobodno uzmite ašov i izvadite sadnicu sa što više korenja i presadite je u svoju baštu. Ovim postupkom povećavamo biodiverzitet kraja u kome živimo a ne uništavamo matičnu biljku. 

BADEM lat. naziv (Amygdalus communis)

Višegodišnje drvo 5-8m visine i 6-8širine krune.  Bademov plod je koštica (10-60mm) obavijena mesnatim delom sivo zelene boje koji kod zrelih plodova puca. Cvetovi su srednji ili krupni sa mnogo prašnika I jednim tučkom, cvetanje je pre olistavanja.

KAKO RAZLIKOVATI DA LI JE PUPOLJAK DRVNI ILI CVETNI?

Kod badema se mogu razlikovati pet različitih grančica na kojima se pojavljuju rodni cvetni pupoljci. Oni su širi, zaobljeni i po tome se razlikuju od lisnih pupoljaka koji su špicasti i sitniji.

Cvetni rodni pupoljci je pojavljuju na:

- MAJSKIM BUKETIĆIMA – to je najmlađe rodno drvo, dužine 1-3cm, oni su najbrojniji i uglavnom najveći nosioci rodnosti. NIKAD SE NE UKLANJAJU!!

- MALO RAZVIJENE GRANČICE – dužine 5-20cm, sa cvetnim pupoljcima sa strane a na vrhu sa lisnim. Ove grančice su tanke i vrlo brzo ogole.

- MEŠOVITE GRANČICE -  pojavljuju se na površini krune, dužine 20-30cm. Pri osnovi su lisni pupoljci, u srednjem delu lisni i cvetni (2-3 zajedno), na vrhu opet lisni. 

Na slici su grančice ovim redom: malo razvijene grančice, majski buketići, mešovite grančice i nerodna grančica.

Da bi faza cvetanja bila redovna, pravilna kao i oplodnja, pupoljci badema moraju da budu izloženi niskim temperaturama u toku zime inače je cvetanje nepravilno. U predelima sa hladnim zimama kratak period lepog vremena može izazvati cvetanje badema čak i u januaru. Klimatski uslovi jesu limitirajući faktor za njegovo gajenje. Sa otvaranjem pupoljaka njegova otpornost se smanjuje tako u fazi pucanja balona podnose temp. -6˚C do -3˚C, u punom cvetu -1˚C do -2˚C tokom pola sata a kad se već zametnu plodovi temperatura  od -0,5˚C nanosi štete. Visoke temperature i vlažno vreme pogoduju razvoju bolesti kao i širenju štetočina što umanjuje rodnost kao i nedostatak vlage u prvoj polovoni porasta plodova. Badem počinje da cveta pri temperaturi od 8-10˚C, a optimalna temperatura za kllijanje polena je 15-18˚C.

Normalan prinos je kad se oplodi 15-22% cvetova. Badem je entomofilna biljka, oprašuje se insektima. Na jednom ha se preporučuje držanje 8-10košnica ravnomerno raspoređene, prinos se poveća do sedam puta. 

Veliku pažnju treba obratiti na izbor sorti je dosta njih su autosterilne odnosno samobesplodne. Kombinaciju sa oprašivačima trebalo bi dobro ispitati jer neke sorte međusobno daju intersterilnost.

REZIDBA BADEMA

 Badem traži dosta svetlosti pa prema tom zahtevu i formiramo krunu. Postoji više oblika krune a najčešće se koristi “poboljšana piramida”.

Posle sadnje sadnica se prekraćuje na 90cm. Ove osnovne grane se formiraju oko vođice, u spirali. Sledeće godine iz vođice se od 2-3 letorasta najvišni dabere i on će biti nastavak vođice a druga dva letorasta predstavljaju osnovne grane. Kod ovog oblika osnovne grane se formiraju na visini  od 60-80cm od zemlje, a  jedna od druge su na rastojanju 25-35cm. a vođica se iako treba da bude najvišnja prekraćuje na neku bočnu grančicu ili bočni pupoljak jer se tako forsira porast u širinu. Grane treba rasporediti tako da se ne dodiruju i ne ukrštaju, takođe sve koje idu na unutra i uspravne su obavezno se uklanjaju. Uvek treba imati na umu da kruna mora da bude dobro osvetljena. Pošto su rodni pupoljci u velikom procentu na majskim buketićima rezidba badema ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. 

LEPI JOVA – lat. IMPATIENS

Veoma dekorativna baštenska cvetnica. Zove se još i vodenika jer ima vrlo sočne i krte sve delove biljke. Ova vrsta je vrlo zahvalna za polusenovita mesta. Voli jutarnje ili popodnevno Sunce, a preko podneva ipak da je u senci. Njegov naziv vodenika može da prevari i da se pomisli da voli vlažno zemljište, ali ipak nije tako,  voli redovno zalivanje i propusnu zemlju u kojoj se ne zadržava voda jer od previše vode brzo istruli i koren i stablo. Zato je najbolje napraviti mešavinu treseta, obične baštenske crnice i stajnjaka.

SETVA I GAJENJE

Setva semena počinje vrlo rano, ako imate idealne uslove s obzirom da seme klija za  5-7 dana na temperaturi od 25-23˚C. Od setve do rasađivanja trebalo bi da prođe 4-5 nedelja. Posle rasađivanja nega se sastoji od prihranjivanja i praćenja rasta. Ukoliko biljčice počnu da se izdužuju umesto da se razgranjavaju, treba im smanjiti noćnu temperaturu na 20˚C.

Regulacija rasta se može kontrolisati:

- ako neposredno po izlasku Sunca snizimo temperaturu za 5-10˚C niže od noćne u trajanju od 2h,

- pred rasađivanje temperatura  je 17-18˚C,

- nakon rasađivanja u saksije prečnika 10cm, trebalo bi za 5-6 nedelja počne cvetanje. Temperatura se kreće i dalje 17-18˚C, a kad biljke očvrsnu prva 4 jutarnja sata treba ih izlagati direktnoj Sunčevoj svetlosti.

RAZMAK SADNJE se kreće od 25-35cm, održavanje se svodi na zalivanje i prihranu.

 

                 

REZIDBA LEŠNIKA

Postoji više različitih oblika dirigovane krošnje kod lešnika. Najčešća su  dva oblika, to su forma žbuna ili vaze.

ŽBUNASTA FORMA:

Lešnik se sadi u jamu 3-4 sadnice. Brzo formira velik broj izdanaka i brže prorodi, pa se zbog toga misli da ovaj oblik daje i veće prinose. Posle 10-12god. opada i rodnost i vitalnost žbuna. Po sađenju skrati se sadnica na 15-30cm, iz korena se razvijaju izdanci od kojih se ostavlja 3-4 za osnovne grane. Osnovne grane moraju biti na razmaku 20-30cm. Na tim osnovnim granama se razvijaju bočne grančice koje nose cvetne pupoljke. Kako se rodnost prenosi na periferiju krune osnovne grane je potrebno skraćivati za 1/3 svake godine. Kako je leska heliofitna biljka (voli svetlost) i od toga joj i zavisi rodnost, treba rezati sve unutrašnje grane koje zatvaraju krunu, koje se ukrštaju ili grane koje su vrlo nisko pa ometaju obradu zemljišta ili berbu. Rezidba se kasnijih godina svodi na zamenu osnovnih grana naizmenično svake godine se skrati do osnove po jedna ili dve grane, neki od novih izdanaka se ostavlja za zamenu.

FORMA VAZE:

Ovaj oblik se formira skraćivanjem na određenoj visini 60-80cm debla(sadnice), pupoljci koji se nalaze na njoj u gornjem delu u prvoj vegetaciji daće buduće osnovne grane. One treba da su ravnomerno raspoređene u prostoru npr. (okrenute ka stranama sveta). Na osnovnim primarnim grančicama rastu 3-4 sekundarne grančice. Udaljenost grana prve od osnovne je oko 30cm, druge od prve 50-100cm, treća od druge 50-100cm.  Prvi red sekundarnih grana je između svake osnovne grane a drugi red je okrenut suprotno prvoj, a treći red suprotno drugoj. Dok se formira kruna rezidba se sastoji u održavanju pravilnog rasporeda grana i uklanjanje grana koje se ukrštaju i idu ka unutrašnjosti krune. 

ŽBUNASTA VAZA

Predstavlja prelaz između žbuna i vaze. Sadnja se obavlja isto kao žbun (3-4sadnice u istu jamu) ali se sade ukoso tako da formira široku vazu već prve godine.

PREPARAT 501- KREMEN IZ ROGA

Kad sam prvi put pravila ovaj preparat s obzirom da imam mali plac odlučila sam da ga zatrpam u zemlju kod moje komšinice jedne bake, njen plac je velik i prostran neće joj sigurno smetati, mislila sam. Celu pripremu krunjenje, mrvljenje, sejanje kroz cediljku, punjenje roga i postavljanje u zemlju sve je išlo tako glatko i lepo. Stavila sam u zemlju oko Uskrsa i čekala početak novembra. Došao je i taj dan uzela sam ašov i krenula, setila sam se orjentira gde sam postavila rogove. To je bila jedna stara velika višnja i kraj žive ograde sa druge strane tu u živu ogradu sam stavila i neku granu za svaki slučaj da lakše pronađem to mesto. Kad sam došla u baštu to je bio ustvari ćošak bašte nije bilo ni višnje niti žive ograde. Puna nade, ipak ću ja to pronaći, krenula sam da ašovom kopam otprilike gde sam mislila da treba da nađem rogove. Hajde metar, dva tri pa u levo metar, dva pa u desno metar dva..Izašovila sam 20-tak kvadrata. Niti sam našla rogove niti moj preparat 501.  

Iz iskustva preporučujem svima koji odluče da prave preparate da :
- koristite isključivo svoju baštu kolika god da je toliko mesta će se uvek naći!
- ne morate određivati GPS kordinate ali neke bolje i sigurnnije orjentire (kolčići sa natpisom...) svakako moraju da postoje da bi izbegli razočarenje jer je preparat vrlo važan u biodinamičkoj poljoprivredi.

Kremen (SiO2) je glavni sastojak zemljine kore, zove se još i kristal gorska strela, kvarcit, ortoklas…

Providan i čvrst, rasprostanjen je svuda oko nas. U biljkama (rastavić), u pesku zrnaste strukture, aluminijumov silikat u glini, u telu životinja i ljudi (koža, oko, živci).

Preparat od ovog minerala daje biljkama snagu iz svemira da bolje iskoriste Sunčevu svetlost, jača zdravlje biljke i povećava prinos ALI PRSKANJEM U POGREŠNO VREME MOŽE DA UNIŠTI PRINOS!!

VREME PRSKANJA

U proleće u vreme rane vegetacije pola sata po izlasku sunca, nikad u podne, i nikad za vreme cvetanja!

- krastavce, bundeve, paradajz prskamo jednom mesečno da svaki plod dobije najmanje jedno prskanje,

- šargarepu (dan za koren) visoka približno 15cm, prskamo kad koren počne da dobija boju, salatu (dan za list)kad počnu da se savijaju listovi, celer(dan za koren) kad počne da razvija koren, dok u jesen kada plodovi sazrevaju prska se 4 nedelje pred berbu isključivo poslepodne.

- Krompir prskamo kad je razvijeno 6 listova rano ujutro na dan za koren, tri puta: kada je Mesec pred Devicom, Mesec pred Jarcem i treći put kada je Mesec pred Bikom. Ako pred vađenje želimo da ubrzamo zrenje i sušenje listova (nadzemnog dela) prskamo preparat poslepodne.

- voćke i jagodičasto voće kada biljka razvije listove, prska se vrlo rano, jabuke i grožđe dve nedelje pred branje, ALI isto se prska i posle branja plodova dva puta ujutru i jednom poslepodne lišće i stablo. Livade i pašnjake kad je trava visoka 10cm.

PREPARAT 501 –je vrlo bitan za suzbijanje glivičnih bolesti u voćnjaku  isto tako prska se rano ujutro. Posle obilne kiše, protiv napada krastavosti više puta prskati takođe rano ujutro.

IZRADA PREPARATA OD KREMENA

Izdrobiti kremen čekićem na podlozi koja se ne kruni. Prosejati kroz sitnu cediljku ali da pod prstima osetimo sitne kristale. Posle prosejavanja krupnija zrnca flašom valjamo i dalje usitnjavamo. Posle Uskrsa na dan za cvet usitnjen kremen jedan sat mešamo u porcelanskoj posudi i onda pomešamo sa kišnicom u gustom masom napunimo rog. Ostavi se da stoji vertikalno 24h, ostatak vode se prospe i otvor zamaže vlažnom ilovačom. Za razliku od preparata 500, ovaj preparat stavljamo u zemlju preko leta od Ivandana pa do prve polovine novembra u danu za cvet se iskopava.

U zemlji preparat se nalazi izložen vrlo jakom dejstvu svetlosti i toplote i one se akumuliraju u kristalu. U ovom periodu godine zemlja je u udahu, jer je oslobođena (prazna) od svojih zemaljskih snaga svojim izdahom do Ivandana.

Zakopava se na sunčanom mestu isto kao preparat 500.

Po iskopavanju sadržaj se istrese u staklenu teglu i čuva na sunčanom mestu.

PRIPREMA PREPARATA ZA PRSKANJE

 Na 40l mlake vode dodaje se naprstak kremena, jedan sat se meša naizmenično u jednom dok se napravi levak do dna pa onda u drugom pravcu, u roku od tri sata posle mešanja mora se završiti sa prskanjem finom maglom. 

BIODINAMIČKI KOMPOST

Kako leči nas, tako lekovito bilje svoju lekovitost prenosi i na zemljište. Kako i koje bilje se stavlja u kompost? Na koji položaj i zašto baš tu?
U biodinamici sve ima svoj red, kad se nešto bere, suši, priprema kako se i kada čuva i naposletku kako se postavlja u kompost da bi mu se dala životna snaga.
Biljke koje se koriste za pripremanje preparata su: kopriva, maslačak, kamilica, valerijana (odoljen), hrastova kora, rastavić i hajdučka trava.U BIODINAMICI od svih ovih biljaka se prave preparati : 502- Hajdučka trava; 503- Kamilica; 504- Kopriva; 505- Kora hrasta lužnjaka; 506- Maslačak; 507- Valerijana; 508- Rastavić. Za pravljenje preparata potrebno je prethodno obezbediti ovojnice u koje će se stavljati biljke, i u njima ih ostavljati na Suncu do jeseni pa tek onda zakopavati u zemlju. Te ovojnice su: mokraćna bešika od jelena za preparat 502, očišćena creva govečeta za preparat 503, kravlja trbušna opna za preparat 506, lobanja govečeta za preparat 505. Ako želite da se bavite biodinamičkom poljoprivredom ove ovojnice trebate nabaviti.
Sve ovo može mnogo jednostavnije da se uradi tako što se osušene biljke vežu u bukete i gurnu u rupe izbušene u kompostnoj gomili ili se skuva čaj i poprska gomila. Raspored ovih buketa u kompostnoj gomili predstavlja raspored planeta.
KAKO DELUJU OVE LEKOVITE TRAVE
1.Hajdučka trava (502). Preparat ima osvežavajući efekat na đubrivo,svojim sumporom uređuje procese kalijuma i azota u zemljištu. Oživljava zemlju, tako da ona može da prima kosmičke snage. Ovaj preparat predstavlja energiju planete Venere (reprodukcija)
2. Kamilica (503). Predstavnik je planete Merkur (reprodukcija). Ovaj preparat će pomoći biljci da se pravilno razvija. Uređuje u zemljištu procese kalcijuma, đubrivo dobija stabilnost azota a zemlji prenosi sile zdravlja.
3. Kopriva (504) je čist biljni preparat, koji čini đubrivo i zemljište osetljivijim i prilagodljivijim. Predstavnik je Sunca i u zemlji uređuje procese gvožđa. Ovaj preparat podupire delovanje preparata od hajdučke trave i kamilice.
4. Hrast štiti od bujanja života kakav možete da vidite kod gljivica i gljivičnih oboljenja. Zastupa snage planete Mars.
5. Maslačak (506) u silicijumskim procesima koji mogu da privuku kosmičku energiju i da omoguće biljkama da unesu u sebe ono što im je potrebno. Ovaj preparat privlači snage vitalnosti Jupitera.
6.Valerijana ili odoljen (507) koristi se sok od cveta, štiti od mraza na zemlji i biljkama. Obezbeđuje toplotu i zaštitu od mraza za cvet voća i pomaže životu glista. Predstavnik planete Saturn. Biljkama daje sposobnost da bolje vladaju sa prisutnim fosforom.
7. Rastavić(508) biljka koja pripada Mesecu. Zbog visokog sadržaja kremena do 97%, uspešno se koristi u zaštiti od gljivica.
Kopriva kao Sunce uvek se stavlja u sredinu u sva četiri ugla po jedan buket (preparat) a sa valerijanom se sve zalije. Gomila se prekrije tresetom, slamom, smrčom ...

ĐUBRENJE U BIODINAMICI

PREPARAT 500 - đubrivo iz roga
Rogovi se iskopavaju u proleće oko Uskrsa, preparat je dobar ako je tamno smeđe - crne boje i miriše na šumsku zemlju (zelenkast i jak smrad - nije dobar). Po istresanju iz rogova prave se kugle prečnika 8cm i suše se u hladovini par dana. Ovakve ne skroz osušene kugle obložene tresetom se čuvaju u drvenim ili glinenim kutijama, teglama. 
Priprema preparata - U 10l vode (iz bunara ili kišnica) zagrejane na telesnu temperaturu rastopi se 3dkg preparata.( Za 1ha je potrebno 12dkg preparata 500). Mešanje preparata vrši se jakim vrtlogom da se u sredini stvori levak kada se vidi dno meša se u kontra smeru, i tako naizmenično 1h. Poželjno je da to radi osoba koja je vezana za rad na imanju. Propusnost dizni na prskalici je 40l/ha.
KADA SE PRSKA PREPARAT 500
- jednom tokom godine između novembra i februara kada zemljište nije smrznuto, prskaju se oranice, voćke, livade, bašte...
- tri puta pred setvu da se biljka bolje poveže sa zemljom i ima više korenja,
- pokošene livade i pašnjake,
- u vreme suše i biljke i zemlju,
- kupka za seme spanaća.