JESENJI GRAŠAK I MALA PRIČICA O NJEMU

Posejala sam ga krajem novembra u leje duge desetak metara na razmaku od 30-40cm. Osim što sam slamom pokrila zemlju ništa drugo nisam radila. Sredinom februara on je već probio slamu i bio visine nekih 4cm. Rastao je a ja sam ga pratila i jos dva puta dodavala slamu jer je probijala trava a slama se slegala. 

Bojeći se da neće zrno probiti kroz slamu sklonila sam je na nekim mestima, ali i na onim kojim nisam sklonila tako je lepo naslo put kroz slamu, da po ko zna koji put priroda dokazuje da smo suvišni.

Između Uskrsa i polovine maja dva puta sam ga zalila jer je zemlja bila ispucala i ispod slame. Zalivala sam ga kad su se pojavila zrnca u mahunama a u to vreme je i bila suša.

Kad je bio 30cm postavila sam kolčice i povezala kanap između oba reda, tako sam podigla grašak sa zemlje.

   

.

Počeo je da cveta početkom maja. A kako su se pojavili cvetovi došle su i štetočine.

Buba cvetojed, rutava buba ili lat. (Tropinota hirta), do sada sam je viđala na cvetovima voćki ali evo je i ovde. Ona jede tučak i može pričiniti velike štete jer uveliko smanji prinose. Beli plastični čančici sa vodom ili bele kantice koje se pokače po ogradi oko voćnjaka ili povrtnjaka , poređaju se zemlji pored voćke i sipa se u njih voda do pola. Bube uleću u vodu i dave se. Ovim postupkom se može prikupiti velika količina ovih buba, a tako i smanjiti šteta.
Pored rutave bube pojavili su se i puževi.

Prvom polovinom maja pala je velika količina kiše, taman kad je trebalo da zrna popune mahunu.

I konačno pred kraj maja počela berba i to od 250gr posejanog graška ubrala sam 35kg graška u ljusci.

Sve  u svemu grašak je vrlo lak za gajenje nezahtevan i otporan na bolesti.